Kako su se žabe penjale na Ajfelovu kulu

Jednog oblačnog dana u Parizu pet žaba je odlučilo da se popne na Ajfelovu kulu. Krenule su polako da osvajaju metar po metar, kada ih je primetila jedna mala grupa ljudi. „Siđite brzo, pašćete!“ počeli su da viču, ali su žabe nastavile. Nakon desetak minuta je počela da pada kišica. „Siđite brzo, da li ste čule?“ opet su ljudi vikali na sav glas i jedna žaba je na kratko zastala, a onda počela da se vraća. Preostale četiri žabe su nastavile svoj put.

 

Kiša je sada već jače padala, a zabrinuti ljudi su ponovo počeli da uzvikuju:“Sada je Kula klizava, sigurno ćete pasti i povrediti se! Brzo siđite!“ i dve žabe su odustale i vratile se među zabrinute gledaoce.

Ostale su samo dve žabe. Kiša se pretvorila u pravi pljusak, počelo je i da grmi. Žabe su stigle skoro do vrha, kada su vatrogasci megafonom počeli da uzvikuju:“Hitno se spustite, jer ako padnete, možete ozbiljno da se povredite!“ Nakon ovog upozorenja je još jedna žaba odustala od svog poduhvata.

Poslednja žaba je, međutim, nastavila svoj put i stigla do vrha. Na vrhu je samo mahnula začuđenim gledaocima i počela polako da se spušta. U međuvremenu su pristigli i novinari…

Kada se žaba, koja je stigla na vrh Ajfelove kule, vratila u podnožje, odmah su je opkolili znatiželjni novinari.

„Ovo još ni jedna žaba nikada nije uradila! Kako ste uspeli da stignete do vrha?“

Žaba je, međutim, samo mahnula rukom: „Izvinite, ja ne čujem! Gluva sam!“

 

I zaista – često je nešto „nemoguće“ sve dok neko tu istu stvar ne uradi. Zato – zatvorite uši, ne slušajte kada vam govore da se ne može i samo gurajte svoju priču.

leave a reply

Comment

Name

E-mail

Website