Zašto sam uopšte ušla u ovaj posao – hemijsko čišćenje i pranje?

Neki od vas, koji me znaju lično, znaju da se, u stvari, bavim prodajnim konsaltingom. To mu dođe kao neki savetnik za unapređenje prodaje. Ovaj posao radim već 12-tak godina i volim ga. Sve ovo vreme me, međutim, kopkala činjenica da su neki poslovni modeli odnosno načini rada ostali na nivou razvoja od pre 20 godina. Kao na primer – hemijsko čišćenje. Najpre, dakle, treba da pokupiš svoje stvari, sedneš u kola ili neki prevoz (čitaj: gubiš vreme koje si mogao/mogla da provedeš na sto lepših načina) da bi stvari doneo u radnju za hemijsko čišćenje. Pa onda opet – za nekoliko dana – sve isto, samo što ovaj put ideš po očišćene stvari. Pod uslovom da su zaista gotove. A nekada se, na žalost, dogodi i da nisu, i eto ti ga i treći izlet do radnje! I tako u proseku jednom mesečno ili čak i češće. Nisam, dakle, mogla da se otmem utisku da je ova usluga u 21 veku, kada je sve digitalizovano i unapređeno, ostala toliko – blago rečeno – primitivna.

A onda sam prošle jeseni sasvim slučajno (da li se išta dešava slučajno?) u jednom od mojih pohoda na hemijsko čišćenje srela vlasnicu radnje. Reč – dve i dođosmo do toga da ona hoće da proda posao, jer joj sin studira u Americi, pa želi više vremena da provodi sa njim. A meni, onako polu – pospanoj (bila je subota, pa još jutro) pade na pamet da suprug i ja uđemo u posao. I naravno – unapredimo ga. I kako to već biva u preduzetništvu – taj sam vikend provela analizirajući cifre i tržište i ubrzo donela odluku – ulazimo!

Od tog dana smo uveli mnogo novina:

  • Imamo nov sistem obaveštavanja klijenata (sada dobijate elektronske priznanice i mailove kada su vam stvari gotove), tako da tačno znate kada da dođete u radnju (ovo je za neke od vas koji i dalje volite da sami dolazite kod nas).
  • Imamo mobilnu aplikaciju za one, koji još na aerodromu na povratku sa službenog puta zakažu da naš vozač dođe po njihove zaprljane stvari kada dođu kući. Ali i za one, koji jednostavno ne žele da troše vreme na odlazak u radnju za hemijsko čišćenje. Uslugu dolaska vozača, naravno, ne naplaćujemo. Za sada imamo nekoliko ruta i obilazimo ih dva puta nedeljno (spisak ruta se nalazi ovde).
  • U poslovnim centrima smo postavili posebne ormariće sa kod-bravama, gde zaposleni donesu svoje stvari za hemijsko čišćenje ili pranje kada dođu na posao i online poruče da ih preuzmemo i očistimo. Plaćanje je, naravno, takođe online – karticom. Sutradan ili nakon dva dana, kada idu kući, pokupe svoje očišćene stvari.I brzo i jednostavno!

Ne moram ni da kažem da su me mnogi dušebrižnici uveravali kako sve ovo ne treba da radim (jer to, naravno, podrazumeva investiciju), da naši ljudi nisu spremni da i hemijsko zakazuju preko aplikacije, da ću se opeći. A ja, eto, mislim da se ne treba miriti postojećim stanjem. Pa makar se i opekla na kraju. Mnogi imaju odlične ideje, ali ih nikada ne realizuju. A ja mogu da kažem da sam bar probala!

Pa kom’ obojci, kom’ opanci!

Ostala mu je još samo jedna godina života

Imao je 40 godina kad je saznao da boluje od kancera na mozgu i da mu je ostala još jedna godina života. A kako nesreća nikada ne putuje sama, u trenutku kada je saznao za bolest je ostao i bez novca i ikakvih primanja. Svojoj supruzi, koja je uskoro trebalo da postane udovica, nije imao ništa da ostavi.

Nikada se ranije nije bavio pisanjem, mada je ceo život osećao da poseduje skriveni potencijal. Pošto mu je bilo žao da suprugu ostavi bez ičega, odlučio je da počne da piše. U tom trenutku nije znao ni da li će njegovo delo biti objavljeno, ali nije mogao da se seti pametnijeg načina da zaradi nešto novca koji bi joj ostavio.

Bio je januar 1960, a lekari su mu rekli da će doživeti maksimalno do jeseni.

Počeo je ubzano da piše i do jeseni napisao pet novela.

Ali, na jesen nije umro. Njegov kancer je počeo da se povlači i na kraju je potpuno nestao. U svom dugom i plodnom životu napisao je više od 70 novela, scenarije za serije, kritike i komponovao jednu simfoniju. A svega ovoga ne bi bilo da nije u jednom trenutku svog života mislio da mu je ostala još samo jedna godina. Reč je o romanopiscu, kritičaru i kompozitoru Anthony-ju Burgess-u.

Da, nekada nam nevolje dođu da bi oslobodile skriveni potencijal u nama. Dođu sa smislom i nekim dubljim značenjem. Na nama je da otkrijemo koje je to značenje.

A ako niste baš sigurni kuda biste krenuli i šta radili – pomislite da vam je ostala još jedna godina života. Možda se misli razbistre…

Članak na E-kapiji

Na našem najposećenijem poslovnom portalu E-kapija je objavljen članak o našoj novoj poslovnoj aplikaciji.

Saradnja sa kompanijom Adecco

Sa kompanijom Adecco, koja je svetski lider u oblasti upravljanja ljudskim resursima i regrutaciji, smo sklopili ugovor i pružili posebne mogućnosti njihovim zaposlenima. Drage kolege iz Adecco-a, radujemo se saradnji!

Kako su se žabe penjale na Ajfelovu kulu

Jednog oblačnog dana u Parizu pet žaba je odlučilo da se popne na Ajfelovu kulu. Krenule su polako da osvajaju metar po metar, kada ih je primetila jedna mala grupa ljudi. „Siđite brzo, pašćete!“ počeli su da viču, ali su žabe nastavile. Nakon desetak minuta je počela da pada kišica. „Siđite brzo, da li ste čule?“ opet su ljudi vikali na sav glas i jedna žaba je na kratko zastala, a onda počela da se vraća. Preostale četiri žabe su nastavile svoj put.

 

Kiša je sada već jače padala, a zabrinuti ljudi su ponovo počeli da uzvikuju:“Sada je Kula klizava, sigurno ćete pasti i povrediti se! Brzo siđite!“ i dve žabe su odustale i vratile se među zabrinute gledaoce.

Ostale su samo dve žabe. Kiša se pretvorila u pravi pljusak, počelo je i da grmi. Žabe su stigle skoro do vrha, kada su vatrogasci megafonom počeli da uzvikuju:“Hitno se spustite, jer ako padnete, možete ozbiljno da se povredite!“ Nakon ovog upozorenja je još jedna žaba odustala od svog poduhvata.

Poslednja žaba je, međutim, nastavila svoj put i stigla do vrha. Na vrhu je samo mahnula začuđenim gledaocima i počela polako da se spušta. U međuvremenu su pristigli i novinari…

Kada se žaba, koja je stigla na vrh Ajfelove kule, vratila u podnožje, odmah su je opkolili znatiželjni novinari.

„Ovo još ni jedna žaba nikada nije uradila! Kako ste uspeli da stignete do vrha?“

Žaba je, međutim, samo mahnula rukom: „Izvinite, ja ne čujem! Gluva sam!“

 

I zaista – često je nešto „nemoguće“ sve dok neko tu istu stvar ne uradi. Zato – zatvorite uši, ne slušajte kada vam govore da se ne može i samo gurajte svoju priču.

KAKO UKLONITI MRLJE OD ZNOJA?

Žućkaste mrlje nastaju kada urea, proteini i soli iz znoja dođu u kontakt sa vazduhom i / ili elementima koji ulaze u sastav dezodoransa.

REŠENJE: tokom pred-pranja pokušajte sledeće:

Sirće – sipajte nerazređeno sirće (bez boje) na fleku i ostavite da odstoji 30 min.

Hidrogen peroksid – isti postupak kao sa sirćem. Ne smete ga koristiti na obojenim tkaninama.

Amonijak – sipajte ga na fleku i nežno protrljajte. Stavite odmah na pranje.

Soda bikarbona – sipajte sodu i malo vode, da se stvori smesa slična pasti. Utrljajte u fleku koristeći četkicu za zube, a onda ostavite da se prosuši nekoliko sati. Nakon toga staviti na pranje.

Aspirin – rastopite dve-tri tablete u pola čaše vode, nežno utrljajte u tkaninu i ostavite da odstoji nekoliko sati. Operite uobičajenim postupkom.

ZAŠTITA ZIMSKE ODEĆE

 

Dragi moji, smeši nam se proleće, o tome više nema nikakve sumnje. Kaputi i džemperi će polako u ormar, pa do sledeće zime. A u ormaru ih, na žalost, čekaju – moljci. Zato evo nekoliko saveta o tome kako sačuvati svoje vunene stvari od ovih podstanara:

  1. Sve vunene stvari odnesite na hemijsko čišćenje pre nego što ih stavite u ormar preko leta. Razlog tome su jajašca moljaca (koja ne možete videti), a iz kojih će se moljci kasnije izleći i uništiti vašu odeću.
  2. Ormar, u kome čuvate zimske stvari, dobro očistite iznutra, jer se jajašca mogu naći i u prašini. Proverite i da nije slučajno ostao neki zaboravljen komad odeće. Jajašca moljaca se mogu nalaziti i u čarapi koja je slučajno zalutala do dna vašeg ormara.
  3. Stvari okačite na adekvatne vešalice (za sakoe i kapute to svakako nisu vešalice koje se koristimo mi u hemijskom čišćenju, nego one se širokim zaobljenim krajevima) i ostavite ih u zaštitnoj foliji koju smo vam dali.
  4. Svaki komad odeće zaštitite sredstvom protiv moljaca. Danas svakako u prodaji postoje i prirodna sredstva, koja lepše mirišu od nekadašnjih hemijskih sredstava.
  5. Odeću nemojte zbijati – tako će biti bolje provetrena i postojaće manje verovatnoća „zaraze“.

DEVOJČICA SA JEDNOM NOGOM

Dobro nam je došao ovaj vikend. Mi umorni od posla i jurcanja, deca od škole i treninga, taman nam je trebalo da se malo „resetujemo“. Dogovorili smo se da pobegnemo iz grada u jednu banju i provedemo svi zajedno nekoliko dana. Vreme prelepo, pa ćemo se em našetati, em nakiseliti po đakuzijima, bazenima i kojekakvim drugim stajaćim vodama.

Neki od vas znaju moje blizance – dečak i devojčica, u novembru napunili 13 godina. A kad ti klinci imaju toliko godina, onda obično tako biva – mi mislimo da će oni jedva čekati da provedu vreme sa svojim roditeljima, a u stvari… Druželjubivi na svog tatu, odmah su našli neko društvo. Dok su mali, jedva čekaš da porastu i da te ostave na miru da pojedeš bar jedan obrok bez ustajanja, jurcanja i drugih intervencija. A onda, kad porastu,  nekako ti dođe žao što je sve tako brzo prošlo.

Dakle – plivam ti ja tako u ogromnom bazenu, borim se sa veštačkim rekama i vrtlozima i ugledam moju ćerku u društvu jedne devojčice. Sede njih dve na nekim klupama u vodi i ćaskaju, kao da se znaju već sto godina. Te odakle si, te s kim si ovde, koliko ostaješ… Pričaju o muzici, jedna voli Rijanu, druga Džastina Bibera…, pa o modi, kako su moderne karirane košulje i bajkerske čizme. „Taj fazon je izmislio Eksl Rouz iz Guns’n’Roses“, pokušam da ispadnem cool mama, ali nih dve baš nešto i ne reaguju.  (Uzgred – zašto li uvek mislimo da smo više cool nego što su naši roditelji nama bili? Naravoučenije: ne postoje cool roditelji. I tačka.) Dakle,pošto su obe koliko-toliko vaspitane, nisu me baš odmah o’ladile. Sačekale su par minuta, a onda, kao, odlučiše da odu na tobogan. Dvesta šesti put taj dan. Penju se uz stepenice bazena, izlaze iz vode i u tom trenutku shvatim da devojčica nema polovinu desne potkolenice i stopalo. Žacnu se ja poprilično, moram priznati. Ostala za neko vreme ukopana, sa znakom pitanja iznad glave. Ne, nije me toliko pogodilo to što dete nema jednu nogu, već činjenica, da je razgovarala tako – normalno. Ne znam – valjda sam očekivala da priča tužnije, da se ne smeje toliko, da ne ide na taj tobogan. Očekivala sam da će da bude pokunjena, da se na nešto žali, da…ne znam ni ja. Samo nisam očekivala da će da se ponaša kao svako drugo dete.

Nakon nekih pola sata sam, kao svaka brižna majka, ipak morala da oglasim „tajm aut“. Da deca malo odmore… (a verovatno im odmor nije ni bio potreban, inače bi ga tražili sami). „Hajde, malo vitamina!“ zvala sam ih dok sam ljuštila mandarine. A sa mojom ćerkom je na užinu došla i njena nova prijateljica. Cede se tako, njih dve, dok ih moj sin zasmejava, kad u jednom trenutku do nas dođe majka sa trogodišnjim dečakom. Znatiželjno se zaustavio, ali sam ubrzo shvatila da nije reč o mandarinama, već o onoj nozi. „Mama, mama, ova devojčica nema jednu nogu!“ viknuo je, a mami bi vidno neprijatno. Od stida zbog dečje iskrenosti samo ga je uhvatila za ruku i krenula prema tuševima. U deliću sekunde su mi kroz glavu prostrujale hiljade rečenica, kojima sam mislila da ću morati da umirujem devojčicu. Ona se, međutim, samo osmehnula, verovatno naviknuta na ovakve komentare. Život je očigledno, onako malu i krhku, nekada davno sažvakao, iskrckao njene majušne kosti i ispljunuo. A ona ustala, stresla prljavštinu sa ramena i krenula dalje.

„Nisam ja bez jedne noge“, samo je rekla tiho, ali bez  trzaja u glasu. „Ja imam jednu nogu.“  Okrenula se onda prema mojoj deci, sva ozbiljna i naprasno odrasla. Ni traga onom detetu koje je do malopre ludovalo u bazenu.

„Kad sam je izgubila pre dve godine u „saobraćajki“, mnogo sam najpre plakala. A sada više neću. Šta da radim – nema je, pa je nema. Zato radim stvari koje mogu i sa jednom nogom. Tada sam mogla i da ne preživim, zato je dobro i ovako ispalo…“

Da sam zatvorila oči, mislila bih da je na mesto onog deteta od malopre stala neka mudra stara žena. Videla svet, shvatila šta se broji i šta je važno. I podsetila me na neke stvari.

Podsetila me da treba da sam srećna što imam ruke da ovo iskucam i oči da vidim, jer ih mnogi nemaju.

Da treba da sam srećna što imam porodicu, jer je mnogi više nemaju.

Da treba da sam srećna što sam živa, jer mnogi moji vršnjaci više nisu.

Da, ako imam nešto malo ušteđevine, spadam među 8% najbogatijih stanovnika sveta. Da, i na to me podsetila.

A podsetila me i da nemam prava da se žalim. Nikada više.

KOLIKO ČESTO TREBA ČISTITI SAKO?

Znam da ste već siti odgovora na ovakva pitanja u stilu: pa zavisi od… Zato ću ovaj put biti vrlo direktna. Dakle – ako je sako potpuno (100%) vuneni, vrlo je moguće da ćete moći da ga čistite u hemijskom čišćenju jedanput godišnje. Razlog tome je što vuna diše, pa čak i ako se u njemu budete znojili, on neće poprimati neprijatan miris. Vodite, međutim, računa o tome kakva je postava. Mada, ruku na srce, retko viđam 100% vunene sakoe sa lošom (čitaj: sintetičkom) postavom.
Ako, međutim, sako nije napravljen samo od vunenih vlakana, već sadrži i sintetička, mogu da vam garantujem da će posle 6-7 nošenja početi neprijatno da miriše (da ne upotrebim neku oštriju reč). Dakle – neka vam nos bude sudija. Ali sako nemojte mirisati neposredno nakon nošenja, jer ste se verovatno u međuvremenu navikli na miris sopstvenog znoja, pa nećete ni primetiti ako neprijatno miriše. Pomirišite ga sutradan odnosno neki dan kada ga niste nosili. Deo ispod rukava prinesite neposredno ispod nosa i udahnite. Ako osetite IMALO neprijatnog mirisa, znajte da ga je tkanje upilo i da je taj miris još mnogo, mnogo intenzivniji kada je sako na vama (zagreje se od vašeg tela i krećete se). Zato, dragi naši muškarci, vodite računa i o tome kakve sakoe kupujete ali i o tome koliko ih često čistite.

PARTNER OD POVERENJA

Renomirani brend GAGLIARDI i prodavnica SARTORIA u Fashion park Inđija su nas izabrali za njihovog „partnera od poverenja“ i preporučuju da njihovi kupci koriste naše usluge. Nije mala stvar kada vam neko poveri ovako skupocenu odeću!